Drugi vek Nikole Tesle

DRUGI VEK NIKOLE TESLE
(Piše: Boris Radunović)

Tehnika kao sudbina
24. mart 2006

POSLOVIČNO - um caruje, snaga klade valja: združeni u retkosti koja se ipak događa, pravo su čudo stvaranja. Takvo se, jednom, na samom kraju 19. veka zbilo na Nijagari, gde je spojem velike snage reke s jedinstvenim stvaralačkim umom Tesle osvetljen svet i otkriven prizemni svemir. Iako svako čudo, kažu, traje tri dana, ovo već treći vek zaredom zrači jednakom snagom. Životno je i danas na sto pedesetu godišnjicu rođenja Nikole Tesle, u godini zahvalnosti i poštovnja koje mu ceo svet iskazuje nizom svečanosti s obe strane puta slave - od spomenika njemu na Nijagari do njegove urne u Muzeju njegovom, u Krunskoj ulici, u prestonom gradu Beogradu.
Očekuje se, svakako, da se, uporedo sa svečanostima u svetu i značajnim ustanovama srpskog naroda, održe i u samom narodu, ponosnom na svoje velikane, u svakom mestu, dostojno pripremani i osmišljeni programi proslave.
Muzej, sabranom građom o velikanu pun kao nar, dao je jednom od svojih sedam veličajnih odeljaka oznaku "Vizije i hipoteze". Ostvarenja za zemna života data čovečanstvu na upotrebu, od onih na Nijagari do hiljaditog patentom obznanjenog otkrića, samo su svakom vidljivi, opipljivi uzorci bogatstva Teslinog stvaralačkog uma; a onaj drugi, pretežni deo je, s množinom sjajnih ideja i rešenja, uporedivih jedino s nemerljivim brojem zvezda u svemiru, još ne ugledavši ovaj svet u vremenskoj stisci, ostao u tajnovitom svetu vizija, hipoteza, planova i skrovištu pepela velikanove urne u samom središtu Muzeja.
POŠTOVAOCI Tesle širom sveta, bilo koje da su rase, vere, nacije, napajaju dušu svakom novom publikacijom delića muzejske građe koja im do ruku dođe i svuda nailaze na razumevanje, pored ostalog i usled opšteg poštovanja koje se imenu i ličnosti ovog svetskog, a srpskog naučnika ukazuje a koje se ni tokom najvećih iskušenja u poslednjem zloglasnom jugoslovenskom građanskom ratu nije moglo poreći ili odreći ni na jednoj mržnjom zatrovanoj strani. Sastavljanjem određenog mozaika iz delića muzejske građe, bilo one već objavljene ili neke što još čeka na red za objavu, mogu se rasvetliti i uobličiti manje znane slike stanja i zbivanja, preko kojih Tesla postaje jasniji i bliži.
Jedan takav mozaik sastavljen od objavljene "Prepiske s rodbinom" i američkih novinskih napisa sa muzejske liste čekanja za izlazak na svetlo dana, predstavlja velikog izumitelja u obe boje, toploj i hladnoj; kao neranjiv, hladan um prirode i svemira, i kao ranjivo, toplo ljudsko biće.
Skoro sve vreme od osamdeset sedam godina svog ovozemaljskog života, Tesla je posvetio ispitivanju smrtniku nedostupnih skrivališta božanskih tajni, rasutih po beskraju najdublje tišine, koje su ga neodoljivo privlačile, a samom samotan leteći, ponirući u svemir, lebdeći u njemu sam, "leonujući" uz blagonaklonost Višnjeg, mogao ih je otkrivati i istraživati. Umnim uplitanjem po volji bogova u nepreglednu mrežu božjih zabrana, koji su ga očaravali i začaravali, ostao je bez važnog vremena za "zemaljske radove" i zemaljski život; stoga i nije čudno što je u opštenju sa svetom s tih visina bolje sagledavao i razumevao čovečanstvo kao celinu nego ljude pojedinačno, što se tek sporadičnim "spuštanjem na zemlju" preobraćao u osećajno ljudsko biće puno radosti i patnje, ljubavi i brige, i za druge ljude, svoj rod i narod.
ONO što je od malih nogu naslućivao, da u nemuštim daljinama postoje zabrani tajni koji će se samo njemu odavati i otvarati, sasvim neočekivano mu se rano, u dečačkim godinama, posvedočilo kada je, pred celim Gospićem, na glavnom trgu, razjasnio jednu vatrogasnu tajnu i zadivio prisutnu masu radoznalaca i stručnih lica. Dotadanja slutnja se u času pretvorila u nesumnjivo saznanje da je stekao naklonost besmrtnika, da je upravo postao njihov izaslanik na zemlji. Zato je nešto kasnije, u kritičnim nedeljama bolesti i borbe da preživi balansirajući kao na žici na rubu između života i smrti, odlučio da umesto namenjenog mu svešteničkog poziva izabere studije tehnike i, ozdravi li, postane inženjer.
Otac, sveštenik Srpske crkve, tu odluku za studije je odmah potvrdio, strepeći za sinovljev život, a možda i zbog nekog predosećanja ili samo pričinjavanja da nebrojeni zabrani lakše i radije otvaraju vrata tehničaru koji je istovremeno i vrstan izdanak teologa. Jedno je dakako znao: jaku vezu sa Bogom i božanskim koju je srpski narod od Svetog Save održavao preko svoje crkve i sveštenstva nasledio je i Nikola od oba roditelja i predaka putem predanja više pokolenja svešteničkih porodica Tesla i Mandić.
S tim božanskim u sebi i svojim zemaljski određenim nasleđem, visoki i bolešljivi, mladi Nikola Tesla iz austrijske srpske Vojne krajine, s austrijskim pasošem i državljanstovm, kreće u svet da čovečanstvu prinese plodove koliko po božjim zabranima tajni za zemna života dospe da ubere i iznese. Već prvi prinosi, viđeni na Nijagari kao moćni elektro-sistemi, razbili su mrklinu s noći i s dnevima iz izjednačili, a Nikoli Tesli, izgonitelju mraka iz velikog sveta, prečicom pribavili veliko svetsko ime, kojem ni na stotoj godišnjici rođenja sjaj nije oslabio; jubilej ga je još pojačao novim priznanjem - uvedena je nova "jedinica magnetne indukije" i nazvana "Tesla".
Ta jubilarna 1956. bila je uistinu godina zahvalnosti sveta Tesli za veličanstven doprinos čovečanstvu i stvaranju nove civilizacije koja je izvela čoveka u kosmos i tamo proširila život. O veličini Teslinog doprinosa savremenom svetu svedoči i pregledan, ozbiljan članak u američkom uglednom časopisu "Electrical Engineering".

Ispit na Nijagari
25. mart 2006

VEĆINA inženjera vezuje ime Tesla za "Teslin kalem", toliko popularan za demonstracije visokog napona u školskoj laboratoriji. Malo ih, međutim, poznaje ovog čudnog, usamljenoga genija, kao pronalazačkog džina koji, ne samo što je mnogo uradio na utemeljivanju radija, grejanja indukcijom i osvetljenju pomoću gasnih cevi, nego je izumeo i indukcioni motor i ceo polifazni sistem koji je temelj moderne elektro-energetike, piše K. M. Svizi u časopisu "Electrical Engineering" septembra 1956. godine.
Sledećeg meseca Američki institut elektrotehničkih inženjera (AIEE) posvetiće svoj jesenji opšti skup u Čikagu, u Ilinoisu, 100. godišnjici rođenja Nikole Tesle, pokojnog potpredsednika, člana i nosioca Edisonove medalje AIEE, čudnog i plodnoga genija, jednog od najvećih pronalazača u elektrotehnici svih vremena.
Ovo će biti pomen s velikim zakašnjenjem, za praktičnog i rasipnog sanjalicu koji je svetu dao - pored osnovnih otkrića u radiju, elektroterapeutici, visokofrekventnom indukacionom grejanju, gasnim cevima i fluorescentnom osvetljenju, kao i bežičnom upravljanju plovilima i torpedima - i temelje za njegovu celu modernu industriju elektroenergetike.
Mnogo ranije, 1985. Teslin revolucionarni indukcioni motor i polifazni sistem za generisanje i prenos električne energije omogućili su prvo ozbiljnije zauzdavanje vodopada Nijagare. Danas, praktično, sva električna energija u svetu generiše se, prenosi i prevodi natrag u mehaničku energiju pomoću Teslinih motora i sistema. Kao dokaz da je Teslin sistem od isto tako vitalnog značaja za buduće atomsko doba kao što je bio od pomoći u kreiranju sadašnjeg doba električne energije, nova centrala "Dženeral elektrika" u Vest Miltonu, u Njujorku, daje istu vrstu Teslinih polifaznih struja kao i centrala na Nijagari iz 1895, koja još uspešno radi.
Priča o tome kako su Teslini polifazni pronalasci - prvi put dramatično demonstrirani na Nijagari - transformisali doba lokalnog električnog osvetljenja u novo doba električnog osvetljenja i energije na svakome mestu, i kako je ova univerzalna raspoloživost elektriciteta za uzvrat izmenila život, privredu i industriju u svetu, predstavlja ep o tehnici i inženjerstvu koji tek treba da se ispeva.

Tesla je 1877, kad je imao 21 godinu, počeo da studira tehniku na Politehničkoj školi u Gracu, u Austriji. Gramova dinamo mašina tek je bila stigla iz Pariza, i profesor Pešl je pred učenicima uključivao. Primećujući da četkice jako varniče, Tesla se glasno čudio zašto se ne napravi motor bez četkica, a Pešl je eksplodirao. Da li će ovo mlado čudo od čoveka konstantnu silu pretvoriti u obrtni rad kao kod gravitacije? To je bio još jedan od nemogućih planova.
Ali Tesla je više poverenja poklanjao svojim sopstvenim instinktima nego znanju svog nastavnika, i u pet sledećih godina u glavi je konstruisao i pogonio različite tipove jednosmernih i naizmeničnih mašina. Godine 1880. prebacio se na Univerzitet u Pragu, a naredne godine zaposlio se kod novoosnovane telefonske kompanije u Budimpešti.

JEDNOG popodneva 1882. sevnulo mu je kroz glavu rešenje za "nemogući" njegov motor. Jasno je video motor bez četkica i komutatora koji se okreće u električnom vihoru, tj. u magnetnom polju koje proizvode dve naizmenične struje van sinhronizacije u odnosu jedne na drugu. Tesla je štapom u pesku nacrtao šeme za indukcioni motor koji će on predstaviti pred AIEE šest godina kasnije.
Tesla je 1884. došao u Njujork sa četiri centa u džepu i s punom glavom ideja za razvoj svog duhovnog deteta, i sa ugovorom za rekonstrukciju jednosmernih motora za Tomasa Edisona. U početku, ne nalazeći podršku za svoje radikalne planove, bio je prinuđen da za život zarađuje kopajući kanale. Do 1887. on je, međutim, osnovao sopstvenu Teslinu električnu kompaniju i konstruisao modele motora bez četkica koji su se pokazali boljim od najboljih jednosmernih mašina tog doba.
Osnovni patenti za njegov motor i odgovarajući metod za prenos energije polifaznim strujama, odobreni su mu 1. maja 1888.
Dve nedelje kasnije održao je svoje klasično predavanje "Novi sistem motora i transformatora za naizmeničnu struju" pred Američkim institutom elektrotehničkih inženjera (AIEE). Kada je 1917. AIEE Tesli dodelio Edisonovu medalju za ove pronalaske, dr B.A. Berend je komentarisao ovo predavanje: "Od pojave Faradejevih `Eksperimentalnih istraživanja u elektricitetu`, eksperimentalna istina nije bila izrečena tako jednostavno i tako jasno kao taj opis generisanja i korišćenja polifaznih i naizmeničnih struja koji je dao gospodin Tesla. Njegovo predavanje je sadržavalo čak i osnovu matematičke teorije."
Na vrhuncu "bitke struja i sistema" stigao je Teslin motor. U Sjedinjenim Državama 1888. je radilo nekoliko dvadesetina električnih "sistema", od kojih je svaki projektovan za posebnu namenu i obično nazivan po pronalazaču ili promoteru. Bitka između zagovornika jednosmerne i naizmenične struje bila je u punom zamahu.

Centrala za - dvorište!
26. mart 2006

EDISONOVA jednosmerna struja niskog napona bila je popularna u lokalnom osvetljenju gradova, a pokretala je i nekoliko manjih motora u štamparijama i fabrikama. Pošto jednosmerna struja nije mogla ekonomično da se prenese na odstojanje preko pola milje, tako da su centrale morale da ostanu male i budu praktično u korisnikovom dvorištu.

Naizmenična struja, međutim, mogla je da se generiše u velikoj količini i prenese na više milja, ali nije bilo pogodnog naizmeničnog motora. Džordžu Vestinghausu, koji je osnovao "Vestinghaus Elektrik C", dve godine ranije i koji je već bio najistaknutiji američki pobodnik naizmenične struje, Teslin motor je bio nedostajući ključ za supremaciju naizmenične struje. Do kraja jula obezbedio je pravo na polifazne patente i Tesline usluge.

Teslin polifazni motor, međutim, pokazao je da sadrži sve glavobolje i tegobe jednog pronalaska koji je ispred svog vremena. To, na prvom mestu nije bio izolovan uređaj koji će da radi ako se samo priključi na postojeću naizmeničnu liniju. To je bio deo kompletnog novog metoda za generisanje, prenos i korišćenje energije. Da bi prodao motor, Vestinghaus je morao prvo da proda Teslin radikalno novi sistem.

DA BI u međuvremenu pomogao, Tesla je izmislio motor sa raspodeljenom fazom - jedno ingeniozno prilagođavanje koje je činilo da jedna faza obavlja posao za dve. Ni ovaj motor nije radio dobro sa strujom od 133 ciklusa koja je tada bila u upotrebi, pa su inženjeri promenili učestanost na 60 ciklusa, koja je danas standardna za opštu upotrebu.

Velika prilika se ukazala Vestinghausu 1892. kada je dobio ugovor da osvetli "Svetsku izložbu" u Čikagu 1893. Za ovaj posao improvizovao je 12 dvofaznih generatora od po 1.000 KS od 24 monofazna generatora od po 500 KS (tada najveći postojeći), tako što ih je vezao u parove. Kao posebnu atrakciju izložio je prvi kompletni polifazni sistem koji je ikad sastavljen. U ovome, struja iz dvogaznog generatora je podizana pomoću transformatora, dovedena na prenosnu liniju, snižavana ponovo pomoću transformatora, korišćena kao dvofazna struja za pogon indukcionih i sinhronih motora, i kao monofazna za osvetljenje lampe i pogon motora sa raspodeljenom fazom. Da bi prikazao potpunu prilagodljivost sistema, obrtni konvertor je prevodio polifaznu naizmeničnu struju u jednosmernu za pogon železničkog motora.

Ovaj eksponat je tako impresionirao tehničke i naučne savetnike Energetske kompanije "Nijagarini vodopadi", koja je godinama tražila zadovoljavajuća rešenja za zauzdavanje sto hiljada KS Nijagare da su, suprotno savetima takvih autoriteta kao što su Edison i lord Kelvin, na licu mesta odlučili da odmah prihvate Teslin sistem.
Dozvola, dobijena 1886. da se iskoristi 120.000 KS (konjskih snaga) vodene energije Nijagare za potrebe industrije, postala je veliki izazov koji je doveo do širokog uvođenja polifaznog sistema. Jedan od prvih planova je podrazumevao formiranje jednog industrijskog naselja duž reke u kojem bi razni pogoni i fabrike cele oblasti bili direktno povezani sa 238 vodeničnih kola sa snagom od po 500 KS svako; iz njih bi odlazila voda u tunel dug dve i po milje sa izlazom ispod vodopada.

NEPRAKTIČNOST ovog plana uskoro je postala očigledna. Onda je u traganju da se nađe efikasniji način, formirana međunarodna komisija za Nijagaru sa ser Vilijamom Tomsonom na čelu (koji će uskoro postati lord Kelvin), koja je verovatno bila prva značajnija grupa naučnika organizovana za potrebe industrije. Dvadeset predstavnika iz šest zemalja podnelo je 17 projekata. Među ovim projektima bili su planovi za prenos energije od točkova sa lopaticama do industrijskih pogona pomoću konopa od manile ili čelične užadi, pomoću pritiska vode koja bi se kroz cevi dovodila na udaljene turbine, i pomoću komprimovanog vazduha. Od onih koji su zagovarali prenos pomoću električne energije samo dva su predvidela korišćenje naizmenične struje.

Edison i Kelvin, koji se nisu takmičili za nagradu, zastupali su korišćenje jednosmerne struje; njihov plan je bio da veći broj dinamo-mašina vežu u seriju da bi se dobio visoki napon za prenos, a zatim da se na drugom kraju ovaj napon rasporedi na motore vezane takođe na red. Ne videći da i jedan projekat zaslužuje prvu nagradu, komisija je raspuštena u februaru 1891.

Prvi nagoveštaji da bi Teslin polifazni sistem mogao da bude odgovor na najveći tehnički problem tog vremena došao je iz Evrope iste godine. C. E. Braun, direktor elektroodeljenja Fabrike mašina u Švajcarskoj i M. fon Dolivo-Dobrovolski iz Opšteg električnog društva u Berlinu, koji su istraživali mogućnosti polifaznih generatora, motora i prenosa, demonstrirali su na Frankfurtskom sajmu rezultate napajanjem 1.000 lampi i jedan motor od 100 KS pomoću trofazne naizmenične struje koja je u Frankfurt dovedena sa generatora u Laufenu udaljenog 108 milja preko tri gole bakarne žuce, svaka debljine od svega 4 mm.

Drugi nagoveštaj došao je iz Amerike. Podstaknut uspehom prenosa Laufen-Frankfurt i omanjim polifaznim instalacijama svojih inženjera, a i nadom da dobije ugovor za Nijagaru, Vestinghaus je osetio svoju veliku šansu ako dobije pravo da osvetli "Svetsku izložbu" u Čikagu 1893. Za to je dao nižu ponudu od Edisona i dobio je ugovor da osvetli ovu veliku izložbu - prvu svetsku izložbu koja će biti osvetljena elektrikom - i nastavio da radi koristeći Teslin sistem.

Gorčina prvog uspeha
27. mart 2006

PRENOS Laufen-Frankfurt dokazao je naučnim savetnicima projekta Nijagara da se polifazna snaga može ekonomično preneti u bilo koje poželjno područje, a eksponati na Svetskoj izložbi su pokazali da može ona da zadovolji sve potrebe u elektrici.
U oktobru 1893, tačno pet godina i pet meseci posle izdavanja osnovnih Teslinih patenata - potpisan je ugovor sa kompanijom "Vestinghaus" za izgradnju prva dva generatora na Nijagari, od po 5.000 konjskih snaga svaki. U aprilu 1895. počeo je da se okreće prvi generator, a u avgustu električna energija je počela da se isporučuje prvom kupcu "Aluminium Company of America".
Prva tri generatora od po 5.000 konjskih snaga Teslinog polifaznog sistema postavljena su na Nijagarinim vodopadima 1895. i 1896, a kasnije pregrađeni da rade sa višim naponom i kao trofazni umesto dvofaznih generatora još proizvode istu vrstu struje kao i današnje centrale na atomsku energiju.
Skoro preko noći centrala na Nijagari postala je električno čudo sveta. Uskoro, poručeno je još sedam generatora od "Vestinghausa" da bi se završilo opremanje centrale broj 1. Prvobitni planovi za prenos energije iz centrale broj 2 pomoću komprimovanog vazduha napušteni su i poručeno je još 11 generatora za potpuno opremanje ove centrale od "General Electric Company".
Njujorška filijala kompanije "Edison" počela je 1896. da širi opseg i primenjivost svojih jednosmernih sistema pomoću polifaznog prenosa između centrala, i nekoliko godina kasnije usvojila je Teslin sistem za sve nove centrale. A do vremena kada je, 1903. godine, centrala na Nijagari bila završena, sve nove centrale u SAD bile su zasnovane na Teslinim izumima. Doba moderne električne energije je započelo.
Onog momenta kada su Teslin sistem, indukcioni motor i polifazni sistem, pokazali prve znake uspeha, počela su uobičajena gorka i skupa patentna parničenja, hajka drugih da ga preduhitre, pokušaji da se patenti izbegnu. To je dugo trajalo i toliko komplikovano postajalo da mnogi inženjeri nikad nisu saznali ishod, a još se čuju govorkanja da je Tesla na ovom važnom području mnogo gubio od drugih.
Galileo Feraris iz Torina, na primer, štampao je 1888. dva meseca pre izdavanja Teslinih prvih polifaznih patenata, ali šest meseci posle podnošenja njegovog zahteva, članak pod nazivom "Elektrodinamičke rotacije proizvedene pomoću naizmeničnih struja", što se odnosilo na laboratorijske eksperimente koje je on izvodio 1885, ali ništa nije javno iznosio pune tri godine. Eksperimentalno je izazvao obrtanje cilindra u obrtnom magnetnom polju koje su proizvodile dve naizmenične struje fazno pomerene jedna u odnosu na drugu. Dve su struje dobijene iz jednofaznog kola izvođenjem dve grane i umetanjem velike induktivnosti na red sa jednom, a neinduktivnog otpora na red sa drugom.
Mada je princip ovog uređaja bio sličan onom kod Teslinog motora sa raspodeljenom fazom, Feraris je smatrao majstoriju samo naučnom igračkom koja je suviše neefikasna i bez praktične primene kao motor. Nije ni pokušao da ideju patentira, a kasnije je otmeno priznao da je Tesla nezavisno razvio ideju o obrtnom magnetnom polju i iz nje razvio motor koji je po primenjivosti daleko nadmašio ono sve što bi on lično ikad poverovao da je moguće. Odao je Tesli puno priznanje za koncipiranje i pronalazak sistema za koji je Feraris smatrao da je nepraktičan zbog potrebe za dopunskim ožičenjem.
Prvi izveštaji za Ameriku o prenosu Laufen - Frankfurt pripisivali su trofazni sistem Dolivo - Dobrovolskom, koji je projektovao one motore koji su korišćeni. C. E. Braun, autor projekta, konstruktor generatora je, međutim, brzo objasnio da ovaj prenos nije bio proba trofaznog prenosa nego visokonaponskog prenosa, te da je "trofazna struja koja je korišćena u Frankfurtu bila moguća zahvaljujući radovima gospodina Tesle, i to je jasno navedeno u njegovim patentima".
Volter Bejli, Marsel Depre i Čarls Bredli bili su među drugim pronalazačima za koje su konkurentski proizvođači tvrdili da su preduhitrili Teslu. U pokušaju da zaobiđu Tesline patente, Štajnmec je pomogao da se u "Dženeral elektrik kompaniji" napravi ono što je nazvano "monociklični sistem". Za električno osvetljenje ovaj sistem je obezbeđivao jednofaznu naizmeničnu struju pomoću dve žice; tamo gde je trebalo pokretati motore, treća žica kroz koju je išla još jedna naizmenična struja aktivirana je trenutno da bi omogućila pokretanje motora.
Smatrajući da je ovaj sistem posezanje u njegova prava, "Vestingaug" je pripremio tužbu protiv svog većeg rivala, ali "Dženeral elektrik" reši razmiricu ustupajući "Vestinghausu" prava na vredne Edisonove, Van Depelove i druge patente u zamenu za korišćenje Teslinih patenata. Monociklični sistem je od tada napušten, tako da stvar nikada nije stigla na sud.
A da je slučaj dospeo na sud, pokretači ovog neizbalansiranog polifaznog sistema bi, bez sumnje, izgubili kao i svi drugi učesnici u dugom nizu sporova koji su se protezali tokom mnogih godina. Smatralo se da su Teslinim patentima bili pokriveni ne samo polifazni indukcioni motor, nego i svi drugi - indukcioni motor sa raspodeljenom fazom, polifazni sinhroni motor i polifazni sistem za prenos električne energije.

Svetska slava - strujom
28. mart 2006

SUDIJA Taunsend iz Okružnog suda za oblast Konektikat, zaključio je 1900. dalekosežnu odluku ovim rečima: "Svetla reflektora koje objekti tuženog bacaju na istoriji ove nauke služe samo da osvetle pronalazačke Tesline koncepte... On je taj koji je prvi pokazao kako pretvoriti Aragoovu igračku u moćnu mašinu; Bejlijev `laboratorijski eksperiment` u praktični uspešni motor; pokazivača u goniča; on je prvi razradio ideju da smetnje kod promene smera, kontradikcije naizmeničnog kretanja mogu da se pretvore u obrtanje koje daje korisnu snagu, vihorno polje sila. Ono što su drugi smatrali samo za nepromostive prepreke, neprolazne struje, suprotstavljene sile, on je ukrotio i, usklađujući njihove smerove, iskoristio u stvarnim motorima i udaljenim gradovima snagu Nijagare."
Centrala na Nijagari dokazala je da je Teslin polifazni sistem omogućio prvi praktičan način da se elektricitet jedne vrste generiše u velikim blokovima na jednom mestu, ekonomično prenese na veliko rastojanje i koristi za bilo koju svrhu na drugome mestu. Nikakva zamena koja bi se ovim načinom mogla po ekonomičnosti i raznovrsnosti približiti nije pronađena.
Harold Bak, glavni inženjer kompanije "Nijagarini vodopadi" od 1900. do 1907. kaže - da bi se isti rezultati ostvarili sa jednosmernom strujom, kako su predlagali Kelvin i Edison - bilo bi potrebno imati rudnik bakra koji bi se na sve strane širio od Nijagarinih vodopada i koji bi preduzeće upropastio u prvoj godini njegovog postojanja.
TESLINI izumi indukcionog motora i polifaznog sistema za univerzalnu distribuciju električne energije bili su sredstvo za ostvarenje ogromne revolucije u industriji, ekonomiji i u svakodnevnom životu sa obiljem električne energije svugde na raspolaganju. On se, ipak, iako pobuđen ovim uspesima, nije mogao skrasiti na poslu koji bi dalje bio samo tehničko poboljšavanje već učinjenih otkrića. Iskustvo od godinu dana kod "Vestinghausa" u Istočnom Pistburgu uverilo ga je da mu je inspiracija najbolja kada radi sam i nesputan.
Vratio se 1899. u sopstvenu laboratoriju u Njujorku da bi započeo istraživanja u novim oblastima iza nekoliko potpuno novih granica elektrotehnike i mehanike. Najspektakularnija među njima bila su njegova istraživanja pojava visokih učestanosti koja su mu donela svetsku slavu i doprinela mnogo područjima tehnike i nauke, kao što su radio, dijatermija, indukciono grejanje, osvetljenje gasnim cevima, oružje upravljano radijem.
Prvobitni interes Nikole Tesle za struje visoke učestanosti bio je plod želje da razvije električnu svetiljku koja će biti efikasnija i prilagodljivija od tek razvijanih Edisona, Svona i ostalih, ali mu je kasnije ideja bila da bi svetlo budućnosti moglo lako postati prigodno konstruisana i gasom ispunjena cev koju bi pobuđivale struje visoke učestanosti. S obzirom na to da je najnoviji Hercegov uređaj, kojim je pokazao da se oscilacije visoke učestanosti mogu proizvesti pražnjenjem kondenzatora, bio slab i neefikasan i opasan za svako dnevno osvetljenje, Tesla je razvio potpuno nov način dobijanja elektriciteta visoke učestanosti, stvorivši niz ingenioznih visokofrekventnih oscilatora učestanosti 33.000 ciklusa u sekundi.
Te mašine, osim što su sjajno služile ranim istraživanjima njemu, postale su i velika inspiracija nekoliko dekada kasnije za goleme visokofrekventne alternatore, kakve su drugi razvili za radio-komunikacije sa kontinuiranim talasima.
SLEDEĆI njegov i bolje poznat uređaj za proizvodnju struje visokog napona i visoke učestanosti bio je oscilacioni transformator ili "Teslin kalem", sa vazdušnim jezgrom. S ovim uređajem mogu se pretvarati slabe, prigušene oscilacije Hercovog kola do izuzetno podržanih struja skoro bilo koje željene jačine. U Kolorado Springsu izradio je 1899. "Teslin kalem" koji je stvarao veštačke munje preko procepa od 135 stopa.
U periodu od deset godina konstruisao je više od pedeset tipova oscilatornih transformatora-kalemove sa cilindričnim, konusnim i ravnim namotajima, sa uljnom izolacijom, vazdušnom, kalemove gde primarni namotaj okružuje sredinu sekundarnog i druge sa primerom na jednom kraju kao kod "Odinovog kalema". Radi povećanja efikasnosti kalemova razvio je obrtne redne varničare, transformatore i kondenzatore s uljnom izolacijom, prigušnice impregnirane voskom pod vakuumom.
Započevši istraživanja sa strujama visokih učestanosti, Tesla se zainteresovao i za novo područje nauke koje je sam nazvao "teleautomatika", a danas mi nazivamo "automatizacija ili "automatika", a to je konstrukcija i rad elektromehaničkih uređaja koji mogu "da misle za sebe", a to je, takođe, i upravljanje takvim uređajima sa odstojanja bez posredničkih žica. Ideju je dobio proučavajući sopstvene reakcije na spoljne uticaje, a sebe je počeo da posmatra kao neku vrstu mehanizma od krvi i mesa.

Moć radio-impulsa
29. mart 2006

ZAŠTO ne bi on (Tesla) mogao da konstruiše jedan automatski uređaj koji bi posedovao senzorske organe, nervne reflekse i mišiće, koji bi na njemu sličan način reagovao na spoljne impulse i stimulanse? I odista, koristeći komplikovane kombinacije komutatora, zupčanika, skakavica, elektromagneta, uređaja za podešavanje, koherera koji su njegov izum, Tesla se u to otisnuo s namerom da dostigne dati cilj. Do 1895. on je već prikazao sprave koje su izvodile jednostavne kretnje upravljane radiom i završio planove za konstruisanje nekoliko kompletnih teleautomata.
U 1897. godini izgradio je i upravljao sa nekoliko čamaca koje je mogao da pokreće, zaustavlja, usmerava i da pali svetla i aktivira eksploziv sa rastojanja pomoću radio- impulsa, a sledeće godine mu je za taj izum odobren i patent. Po širem opisu, specifikaciji patenta, Teslin uređaj se mogao koristiti za "upravljanje čamcem, balonom, kolima"; mogao je da bude korišćen za ubijanje kitova ili u neke naučne, tehničke, komercijalne svrhe.
Ali, njegova najveća prednost je u efektima vođenja rata i naoružanja, jer na osnovu njegove sigurne i neograničene, razornosti donosiće i održavati trajan mir među narodima.
U JEDNOM članku lista "Nenj York Sun" od 21. novembra 1898. naslovljenom "Torpedo koji će revolucionisati vođenje rata", Tesla dalje razjašnjava: "Mi ćemo biti u stanju, koristeći ovu prednost, da projektil uputimo na znatno veće rastojanje; on neće ni na koji način biti ograničen težinom ili eksplozivnim nabojem; mi ćemo moći da mu naredimo da zaroni, da ga zaustavimo u letu, vratimo nazad, da ga ponovo uputimo i da izazovemo po našoj želji eksploziju, i još više od toga - on nikada neće promašiti..."
Da Tesla nije samo ideju začeo i izgradio radne modele prvih, od smetnji sigurnih, radiom upravljanih, vođenih projektila, nego i, pre više od pola veka, jasno predvideo tip razvoja neophodnog da dovede do današnjih savršenih projektila, jasno je izloženo u njegovom članku "Problem povećanja ljudske energije", koji se juna 1900. pojavio u časopisu "Century Magazine":
"Automati koji su do sada konstruisani, imali su, da tako kažemo, `pozajmljenu pamet`, jer je svaki predstavljao deo udaljenog opslužioca, operatera, koji mu je prenosio svoje inteligentne naredbe, ali ova tehnika, nauka, tek je na početku. Predlažem da prikažem, bez obzira na to kako nemoguće može to danas da izgleda, da se može konstruisati jedan automat koji će imati `sopstvenu pamet`, što podrazumeva da će biti u stanju, nezavisno od poslužioca, potpuno prepušten sam sebi, da u odgovoru na spoljašnje uticaje, izvršava veliki broj različitih radnji i operacija kao da ima inteligenciju. Biće u stanju da sledi unapred određeni pravac ili da izvršava naređenja koja su mnogo ranije izdata; biće u stanju da razlikuje šta treba da radi od onog šta ne sme; da stiče iskustva, ili, drugačije rečeno, da beleži utiske koji će definitivno da određuju njegove naredne aktivnosti. U stvari, ja sam već stvorio takav projekat".
U nastavku Tesla je istakao da veština, ili već nauka, koju je razvio neće omogućiti "samo promenu pravca sredstva u kretanju, već i način za apsolutnu kontrolu, odnosno upravljanje bezbrojnim svim translatornim pomeranjima, koliko god ih je, jednog individualnog automata".
Jedan od originalnih Teslinih čamaca-modela koristio je daleko komplikovaniji upravljački uređaj nego što je bilo naznačeno u njegovom patentu br. 613 809. Da bi zaštitio izume koje još nije bio spreman da otkrije, on je u svojim opisima (specifikacijama) samo naznačavao osnovne ideje; pored toga, u vreme kada je podnosio zahtev (prijavu), korišćenje izuma je vrlo ozbiljno razmatrala Ratna mornarica Sjedinjenih Država radi pomoći u našem ratu sa Španijom.
Jedna od karakteristika koja nije bila objavljena, bio je sistem za sprečavanje smetnji pomoću koordiniranih uređaja za podešavanje koji bi odgovarali samo na kombinaciju nekoliko radio-talasa sa potpuno različitim učestanostima. Druga je bila usmerena antena koja je mogla potpuno da se pokrije bakarnom kupolom broda; antena bi na taj način bila nevidljiva i brod bi mogao da funkcioniše potpuno uronjen.
Među mnogim dostignućima Tesle je i turbina sa ravnim krilcima i bez lopatica. Prikazao je sinhronizovane električne satove i nadao se da će ih jednog dana napajati i sinhronizovati pomoću radija. Mada sredstvo za proizvođenje dovoljno snage još nije bilo na raspolaganju, on je 1917. pisao o planu za otkrivanje brodova i drugih udaljenih objekata, tako što će se na njih usmeravati snažan snop kratkotalasnih električnih impulsa, a zatim prikupljati odraz snopa na fluorescentnom ekranu, što je jasno predviđanje radara koji je tek trebalo da se pojavi.

Nije dolar zlato
30. mart 2006

TESLIN veliki san na prelomu veka bio je da šalje električnu snagu bez žica tako što će Zemljinu kuglu celu učiniti delom gigantskog oscilatora. Ubeđen da je ovo moguće na osnovu rezultata sopstvenih eksperimenata u Kolorado Springu 1899. i 1900. počeo je sa konstruisanjem svog prvog demonstracionog postrojenja na Šorhamu na Long Ajlendu, nekoliko godina kasnije. Mada je pre nego što je uspeo da završi postrojenje ostao bez sredstava, dao je u glavnim crtama plan "Svetskog radija", koji je trebalo da bude pretprojekt ovoga; to je već predvidelo ne samo radio-difuziju nastalu 20 godina kasnije, već i mnoge od posebnih službi koje su od onda uspostavljane, čak i nekoliko koje su još uvek stvar budućnosti.
Uz predlog da se časovnici u svetu pokreću i sinhronizuju pomoću radija, Tesla je u plan uključio i "međusobno povezivanje, zajednički rad svih telefonskih centrala na zemlji; svetski prenos kucanih i rukom pisanih znakova - slova, pisama, čekova; uvođenje sistema svetske štampe; reprodukciju fotografija i svih vrsta crteža ili zapisa širom sveta".
IZNOSEĆI ovu ideju o emitovanju, Tesla je nastavio:
- Ja ne sumnjam da će se to pokazati vrlo efikasnim u prosvećivanju masa, posebno u još necivilizovanim zemljama i manje pristupačnim oblastima, da će to doprineti opštoj sigurnosti, komforu i udobnosti, isto tako i održanju mira. To podrazumeva više postrojenja, od kojih svako je u stanju da emituje pojedinačne signale do najdaljih granica na zemlji. Svaki od njih biće upućen do svake na globusu tačke. Uređaj će biti jeftin i jednostavan, moći će da se nosi i u džepu, da se podesi negde - na moru ili na zemlji, i on će beležiti vesti ili posebne poruke kakve će primati, koje će mu biti namenjene.
Osim što su demonstrirala sopstvena dostignuća kao istraživača i pronalazača, Teslina predavanja i napisi iz osamstodevedesetih godina pobudili su opšte divljenje starijih savremenika i veliki broj mladih ljudi da krenu u nova područja nauke o radiju i elektrici. U mnogobrojnim slučajevima ovaj uticaj i pismeno je priznavan, što najočiglednije pokazuju lična pisma preko sedamdeset pionira nauke i tehnike koje sam ja prikupio povodom Teslinog 75. rođendana 1931. godine. Ona su ukoričena i Tesli predata u vidu spomenara, a danas se nalaze trajno izložena u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.
Za svog dugog života, Tesla je mnoga uobičajena priznanja prihvatio, a izvesna odbio. 1894. dodeljeni su mu počasni doktorati univerziteta Jejl i Kolumbija, medalja Eliot Kreson od Franklinovog instituta. Američki institut elektro-inženjera dodelio mu je 1917. Edisonovu medalju, a 1934. grad Filadelfija ga je odlikovao medaljom Džon Skot za polifazni eneregetski sistem. Bio je član mnogih naučnih i tehničkih društava - počasni član Nacionalnog udruženja za električno osvetljenje, Američkog društva za unapređenje nauke.
KAO državljanin rođen u inostranstvu "čiji je uticaj po svom značaju i nacionalni i međunarodni, konstruktivan po svom karakteru i svrsishodan i po cilju", Tesla je maja 1938. zajedno sa Đovanijem Martinelijem i sudijom Feliksom Frankfurteom odlikovan počasnom poveljom od Nacionalnog instituta za brigu o imigrantima. Preosetljiv, na priličnom odstojanju od ostalih naučnika svog vremena, a pod uticajem unutrašnjih sila koje su čistu, pravu kreaciju činile najvažnijom stvari u njegovom životu, Tesla se slabo interesovao za naučne stupnjeve, povelje i odličja. Tvrdio je da svoja priznanja i odlikovanja drži u fioci ormana sa odećom, ali da papire o američom državljanstvu ima u sefu na čuvanju. Jednom prilikom je odbio poziv cara Viljema II da dođe u Nemačku i prikaže svoje eksperimente i da primi visoko odlikovanje, a drugi put je propustio da primi počasni doktorat od zapadnog Američkog univerziteta jer nije bio raspoložen da odvaja vreme od svog rada samo zato da bi prisustvovao ceremoniji.
Kao i mnogi pravi posvećeni naučnici i umetnici, ni Tesla nije imao smisla za novac, osim kao sredstva za produženje svog pronalazačkog rada. I on je naivno verovao da će mu novac automatski priticati u skladu sa njegovim potrebama. Da bi svom prijatelju Vestinghausu pomogao da se izvuče iz finansijskog škripca, Tesla je dopustio da mu milioni dolara iskliznu iz ruku cepajući unosan ugovor o autorskim pravima za polifazne izume, u zamenu za direktnu isplatu.
PREMA priči, ovo plaćanje je bilo ravno jedan milion, izvršeno Tesli lično, ali hladni poslovni izveštaji tu cifru svode na 200.000 koji su preneti Teslinoj elektirčnoj kompaniji gde je sam Tesla imao jednu trećinu interesa.
Mada su njegovi eksperimetni i predviđanja iz predavanja od 1891. do 1893, po opštem priznanju, bili nadahnuće za mnoge značajne pionire u radio-komunikacijama, koji su se tek posle pojavili, a zbog čega je Tesla dobio naziv "oca" bežične veze ili radija i od takvih autoriteta kao što su Adolf Slabi, tzv. Markoni Nemačke, i L. V. Ostin, koji je dugo bio na čelu istraživanja u radiju našeg Nacionalnog biroa za standarde, Tesla je za svoje pronalaske u radiju dobio malo ili ništa novca.
Verujući da je sama komunikacija od tačke do tačke pomoću Hercovih talasa bila očigledni cilj samih Hercovih eksperimenata iz 1887. Tesla nije ni pokušao da prijavi i patentira svoje prve aparate za ovu svrhu. Umesto toga, svom svojom maštom se bacio na pokušaje da razvije novi i efikasan sistem bežičnog prenosa talasa koji bi prenosili ne samo poruke već i snagu odnosno energiju za osvetljenje i motore. Nije nikada do kraja uspeo, ali je u svojim naporima - ironijom ili slučajno - načinio neke od najmodernijih Hercovih uređaja toga vremena, uređaja koje su drugi željno prihvatali za namene, manje ambiciozne, ali zato sa daleko većim profitom i neposrednim rezultatima.

Snovi samotnog genija
31. mart 2006

TESLINI eksperimenti sa bežičnim prenosom energije u Kolorado Springsu finansirani su bili od njegovog prijatelja Džon Džekoba Astora, turbinu je finansirao Džon Hejz Hamond, a eksperimentalnu stanicu za bežični prenos energije na Šorhemu, na Long Ajlenu, J. P. Morgan, a pošto Tesla nije mogao da dođe do dovoljno dopunskog kapitala da stanicu i zavšri, morala je da bude napuštena končano, a da nije bila ni isprobana.
Nevoljan i stvarno nesposoban da radi sa komercijalnim eksperimentalnim organizacijama, koje su postepeno istiskivale pojedinca - istraživača koji se sam izdržava i zauzimale njegovo mesto, Tesla je svoje poslednje godine, potpuno usamljen i bez ikakvih sredstava proveo u grozničavom prevrtanju snova po svome umu koji više nije bio u stanju da prevodi u fizičku realnost i niko mu stvarno nije mogao pomoći.
Svoje muku, bol i teškoće prihvatao je filozofski, kao neophodnost svakoga velikog stvaralačkog rada. Ako bi mu neko dao ili ponudio skromnu sumu novaca, on bi se uvredio ili bi, po impulsu, dao nekome za kojeg je smatrao da mu je potrebnije. Jedanput, kada nije ništa imao, sa smehom je poverio: "Ja nikad neću imati novca osim ako ga ne dobijem u tako velikim količinama da ga se ne mogu rešiti drugačije nego da ga bacam kroz prozor."
GODINE 1937, za vreme duge dnevne šetnje Njujorkom, Teslu je udario taksi. Svojom uobičajenom tvrdoglavošću odbio je medicinsku pomoć i nastavio da šeta, držeći se teorije da će to sprečiti zgrušavanje krvi. Narednih godina sve se više zatvarao u svoju sobu u hotelu "Hotel Nenj Yorker". Retko je bio raspoložen da viđa stare prijatelje, a glas mu je i preko telefona postajao sve slabiji, a misli manje koherentne. Ujutro, 8. januara 1943. sobarica koja je kucala na vrata njegove sobe nije dobila odgovor. Nikola Tesla bio je mrtav. Sakriven od bleštećih neonskih oznaka, zahuktale podzemne železnice, i od obilja svetlosti sijalica u milionu domova grada koji je postao simbol, za ceo svet, modernog doba elektrike, a pri čijem stvaranju je on tako pomagao, Tesla je umro u toku noći, isto onako tiho kao što je bio i rođen.
U časopisu "Nature", London, od 13. februara 1943. u osvrtu na delo Nikole Tesle, a povodom njegove smrti, Nj.H.Eccles piše: "Nikola Tesla koji je umro 7. januara, rođen je 1856. Otac, Srbin, bio je sveštenik pravoslavne crkve: majka je zapamćena kao domišljata i pripisuje joj se da je pravila poboljšanja na mućkalicama, razbojima i ostalim poljoprivrednim mašinama. Nikola je počeo još u školi sa eksperimentima u elektrici, a završio je obrazovanje na Tehničkom fakuletu Politehničke škole u Gracu. Posle jednog perioda rada u Državnom odeljenju telegrafa u Budimpešti, prešao je u Edisonov koncern u Parizu i zatim otišao u Sjedinjene Države. Ovde je radio za Edisona neko vreme, a posle osnovao sopstvenu firmu za proizvodnju centrala za lučno osvetljenje.
U TOM vremenu primena električne snage u industriji bila je uglavnom preko jednosmerne struje, ali su mnogi pronalazači napadali problem proizvodnje motora pogodnog za korišćenje sa naizmeničnom strujom. Tesla je u SAD, a Feraris u Italiji, svaki za sebe, objavio 1888. rezultate nekoliko godina rada na motorima koji koriste obrtna magnetna polja proizvedena dvofaznom strujom. Oba pronalazača su predvidela rotor koji se pogoni asinhrono, strujama koje se u njemu indukuju obrtnim poljem, a Tesla je takođe opisao i motore u kojima se rotor obrće sinhrono sa obrtnim poljem. Nijedan od tipova nije zahtevao upotrebu četkica i komutatora.
Ovi motori sa obrtnim poljem, zajedno sa uvođenjem polifaznih struja pokazali su se kao rešenja za problem korišćenja naizmeničnih struja u fabrikama. Pored toga, Tesla je, do 1890. takođe izumeo metode za pokretanje i obrtanje motora sa jednofaznim strujama. Njegovi projekti bili su tako dobri da su njegove veće mašine postizale efikasnost od 95 procenata. Pošto je završio posao, predao je patente kompaniji 'Vestinghaus' i sve to napustio.
Hercov rad usmeravao je pažnju na visokofrekventne naizmenične struje, tako da se Tesla okrenuo problemu generisanja ovih sturja na jednom tehnološkom inženjerskom nivou. Prvo je projektovao i sagradio niz alternatora, a do 1891. već je postigao učestanost od 30.000 ciklusa u sekundi. Proučavao je osobine ovih struja u kolima sa raspodeljenim induktivitetom i kapacitetom, pa je razvio usaglašena spregnuta kola da bi njihov napon povećao rezonancom."

SUD PRESUDIO
PRIRODU Hercovih talasa Tesla je veoma dobro razumeo i konstantno ih koristio. Tek nekoliko meseci posle Tesline smrti Vrhovni sud Sjedinjenih Država, u nastavku spora koji se vodio još od I svetskog rata, oglasio je Markonijev patent sa četiri kola za radio - za nevažeći, jer su radio sa četiri kola predviđali Tesla, Džon Stoun i Oliver Lodž. Ston i Lodž su našli uzgred, inspiraciju za navedene izume ovog slučaja u Teslinim ranijim predavanjima.

Usamljeni blesak genija
1. april 2006

PODSEĆAJUĆI o stotoj godišnjici rođenja Nikole Tesle na doprinos koji je dao čovečanstvu, londonski čaopis "Nejčer", sveska 178. od 29. dec. 1956. objavljuje napis E. Dž. Holmgrena pod naslovom "Nikola Tesla (1856-1943)", u kojem između ostalog, iznosi:
- Danas, kada naučna istraživanja obavljaju timovi, umesto pojedinaca, usamljeni istraživač koji se u bleskovima svoga genija otiskuje u neispitane oblasti nauke, pripada prošlosti. Jedan od najznačajnijih, ako ne i najodvažniji među ovim ljudima bio je Nikola Tesla, čije su mnoge ideje danas obična stvar.
Emigrirajući iz Pariza u Sjedinjene Države učinio je korak koji će ga voditi ka najvećim pojedinačnim dostignućima. Razlike u mišljenju oko jednosmernih i naizmeničnh struja koje su se stvorile dok je radio sa Edisonom, naterale su Teslu da ode u Pitsburg, na poziv Vestingausa, Edisonovog rivala zainteresovanog za mogućnosti naizmeničnih struja. Tu je Teslina teorija o naizmeničnim strujama postala stvarnost. Princip ovih struja bio je već neko vreme poznat, ali problemi vibracija i gubitka brzine su kočili razvoj.
TESLA je glatko rešio problem zamenjujući jedno kolo, koje je do tada bilo korišćeno, sa nekoliko kola koja su radila na istoj učestanosti ali međusobno bila van sinhronizacije; na taj način postignut je ravnomeran rad, kao u višecilindričnom motoru. Sa poboljšanjem na motoru došao je razvoj generatora i transformatora za naizmenične struje. Pravni problemi sa patentima na ovom polju naterali su ga da napusti Pitsburg i vrati se u Njujork, gde je otvorio privatnu laboratoriju, vršio istraživanja različitih aspekata elektrotehnike, uključujući metode konverzije, oscilatorne naboje i mehaničke vibracije. Opisao je elektronsku cev, ali tu je stvar stala; ostalo je Flemingu i ostalima da to dovedu do kraja.
Jednom prilikom javno je demonstrirao bežično upravljanje brodom i zamislio, daleko više proročki nego što je to onda mogao shvatiti, da će se u budućim ratovima boriti roboti. Izveo je niz eksperimenata u Kolorado Springsu i pokazao da je zemlja provodnik, a 1901. otvorio je laboratoriju na Long Ajlendu gde je eksperimentisao sa pojavama kao što su oscilacije visokih učestanosti i radio-talasi i otkrio ono što se danas smatra osnovnim zakonima radio-difuzije, iako nije aktivno ušao u to područje.
Jedino područje na kojem se Tesla aktivno angažovao izvan elektrotehničkih istarživanja, bilo je u razvoju parne turbine, ali kako su ideje Kertisa, De Lavala i Parsonsa do tog doba bile već poodmakle, njegova nije napredovala dalje od prototipa. On je, kao i Parsons, stigao do zamisli i o gasnoj turbini. Poslednje godine svog života posvetio je uglavnom teoretskim istraživanjima, od čega veći deo nije nikada dospeo na papir; finansijske poteškoće su ga naterale da se povuče u penziju i nema sumnje da su mnoge tajne otišle s njim u grob, kada je početkom 1943. umro u Njujorku.
U RETROSPEKTIVI, Tesla predstavlja jednu enigmatičnu ličnost, koja se naglo pojavila na naučnoj pozornici sa jednim izuzetnim doprinosom elektrotehnici, a zatim je formulisao mnoge ideje za koje je izgledalo da nikud ne vode. Bez sumnje, njegov najveći doprinos je razvoj naizmeničnih struja, sa svim njihovim daljim grananjem, što potvrđuje pionirska centrala na Nijagarinim vodopadima 1896, a iznad svega raspoloživost električne ekonomično generisane energije. To je krunsko dostignuće u zapanjujućem razvoju električne energije od njenog otkrića koje je učinio Faradej. Ipak, ostaje posle svega zapanjujuća činjenica da je, pošto je učinilo ono što je kasnije smatrano za fundamentalna otkrića, retko kada nešto od toga i realizovao, u nekim slučajevima ništa od toga nije ni objavio.
Može se ovaj propust pripisati i nepostojanju istraživačke laboratorije i činjenici da je tada mlada elektrotehnika tražila više stabilizovanje dostignuća u svetlu oprobanih ideja a manje se upuštala u bilo šta novo. Onda su senzacionalna otkrića Rentgena i Kjurisa mogla da odvrate pažnju od Tesle i od njegovog rada. Konačno, Teslin običaj da uvek sam radi, mogao je uticati da njegov rad prolazi nezapaženo, jer on nije nastavnik i nije se nikada vezivao za univerzitet gde bi oko sebe mogao da okupi krug mladih briljantnih ljudi koji bi nastavili rad na njegovim idejama i dovodili ih do ostvarenja.
Mada je mnoge svoje ideje ostavio neobjavljene, Tesla je bio kao nosilac mnogih patenata i plodan pisac. Dve među njegovim knjigama o visokofrekventnim strujama i drugim istraživanjima otkrivaju njegovu staturu naučnika, jer tu opisuje složene pojave koje su tek nedavno shvaćene. I, ako je Tesla stremio više od onog što je njegovo doba bilo spremno da prihvati, mora se reći da je on stremio u najlepšem smislu, jer kako je u Londonu 1892. rekao pred Institutom elektrotehničkih inženjera, njegov cilj je unapređenje "ideja za koje se nadam da će poslužiti kao polazne tačke za nove uzlete". U ovome je bio uspešan.

Grac prva stanica
2. april 2006

ONAJ koji se usudio da pored Sunca, večnog donosioca svetlosne energije Zemlji iz Božje ruke, ponudi plavoj planeti još jednu snagu svetlosti, električnu energiju stvorenu ljudskom rukom, rođen je u po tihe letnje noći, obasjan zvezdama nebeskim i crkvenim svećama, a umro usred gradske zimske noći, osvetljen električnim osvetljenjem kojem je on sam bio tvorac.
Ocu Milutinu, svešteniku Srpske pravoslavne crkve, Nikola je bio drugorođeni, ali još u dečjem uzrastu, postao je i jedini sin, uz tri sestre Angelinu, Maricu i Milku, i bdijuću majku Đuku. U autobiografiji, koja je deo ostavštine i ne zna se kojom prilikom je napisao, Nikola Tesla piše da mu je otac Milutin bio "istaknuti sveštenik, veliki erudita, pesnik i govornik, a majka Georgina Mandić je poticala iz vrlo stare porodice iz tih krajeva i pripadala lozi pronalazača. Izumela je, i sama konstruisala, mnogobrojne korisne naprave, obavljala razne poslove s velikom veštinom i bila marljiva kao mrav.
Oba roditelja, kao i ostali članovi porodice, bili su obdareni neverovatnim pamćenjem. Podstaknut od svoje majke, uložio sam ogroman trud da je prevaziđem, još kao dete. Prvi put sam privukao pažnju javnosti, kada sam kao šestogodišnji dečak stavio u pogon nova vatrogasna kola, posle uzaludnih pokušaja samih službenika.
NAJVEĆI deo svojih mladićkih dana, kad nisam bio u školi, provodio sam u majstorisanju i umovanju u bibliotekama oca i ujaka Nikole, mitropolita Pravoslavne crkve. Upisan u pripremnu školu u svom rodnom mestu, posle jedne godine poslat sam u Gospić, malo mesto u blizini, gde sam proveo četiri godine u osnovnoj školi i tri u nižoj Realnoj školi. Posle toga išao sam tri godine u Realnu gimnaziju i završio je 1873. godine. Pošto sam čuo da epidemija kolere hara Gospićem, vratio sam se kući uprkos želji roditelja da to ne činim i - razboleo sam se od opake bolesti.
Posle čudesnog oporavka, otac koji je čvrsto odlučio da mu jedini sin bude sveštenik, dozvolio je da studiram tehniku. Prema tome, upisao sam se na staru i čuvenu Višu školu u Gracu, gde sam se posvetio matematici, fizici i mašinstvu. Iz Graca sam otišao u Prag na Univerzitet da bih upotpunio svoje naučno obrazovanje iz studija filozofije. U leto 1884, ukrcao sam se na brod ka zemlji zlatnih obećanja."
"Kada se, povodom sedamdesetogodišnjice g. Nikole Tesle", beleži u "Letopisu Matice srpske", decembra 1929, Vasa Stajić, "govorilo o njegovu poreklu, telesnom i duhovnom, redovno se spominjala darovita mati, a ćutalo se o inteligenciji oca. Sam g. Nikola Tesla, međutim, u svojoj autobiografiji - koju mi, ljubaznošću g. Slavka Bokšana, poznajemo samo po prevodu u Teslinom broju 'Slobodne misli' (Detroit, Mičigen) 1926. - govori i o darovitom ocu:
- On je bio učen čovek, pravi naturalni filozof, pesnik i pisac, a za njegove predike kažu da su bile isto tako glasovite kao i one Abrahama sa Santa Klara."
Dobro bi bilo dokumentovati te reči velikoga našeg zemljaka; to bi nam objasnilo prilike u kojima je detinjstvo proveo jedan od najslavnijih sinova našeg naroda.
PODATAKA o Milutinu Tesli ima već objaljenih u kalendaru "Srbobranu za 1896", a još više u "Srpskom Sionu", godine 1903, gde se naročito govori o njegovu sveštenikovanju u Senju. Iz eparhijske arhive u Plaškom bi se, nema sumnje, mogli crpeti vrlo mnogi podaci koji bi potvrdili tačnost sinovih reči o darovitosti oca. Budući daleko od tog materijala, mi ćemo ovde izneti drugi jedan, opet prvoklasni materijal koji dokazuje da otac slavnoga Tesle nije bio tek običan sveštenik u Lici. To je desetak manje i više važnih dopisa pisanih za "Srbski dnevnik", 1855-1858, za koje nesumnjivo možemo utvrditi da ih je pisao Milutin Tesla.
Isprva, ti dopisi nemaju nikakve šifre; u broju 37 "Srbskog dnevnika" u dopisu "Iz Like", od 1. maja 1855, kao jedini dopisnik iz čitave Like, Milutin se tuži kako "junačka ova dolina pod Velebitom još nije imala nijednog proletnjega dana, tako da kabanica se vrlo miluje, i pribojavam se nerodice, pošto žita što je usijano, gotovo trećina izginula je".
Opet se, 31. maja, u broju 47. tuži na nagle promene u temperaturi, te strepi da će ove "savezne sile, zapara i ladnoća, zakvačiti nešto od Sevastopolja ljudskoga zdravlja (aluzija na tadašnji Krimski rat, prim. aut.) od jedinog bogatstva u Lici. Dolina ova srbska blagoslovena je svagda s najvećim dobrom ovoga sveta - zdravljem, i žitelji njezini čvrsti su i junaci u svakome pogledu"
NOVATOR I PRATIOCI
"NIKOLA Tesla se može uporediti sa istraživačem koji stiže do vrha neosvojenog brda, a onda čeka na grupu za podršku da njegov novopronađeni dobitak učvrsti. Kada to uradi, on odmah nastavlja da osmatra nepoznatu i besputnu teritoriju koja se iza njega nalazi, da bi o tome izveštavao; ali oni što ga slede često moraju da u lutanju provedu mnogo vremena, bez saznanja o prvome koji je došao do otkrića. Možda je ovo nesreća idealista, pa ipak očigledni idealista je onaj koji najčešće pokazuje put drugima, i tu leži tajna plemenitih težnji i veličine Nikole Tesle."

Ideja kao i - kapa
3. april 2006

NIKOLA Tesla je zahvalan bio Bogu što mu je u borbi protiv kolere pomogao, ali i koleri što se uz njenu pomoć domogao nauke i i tehnike, studiranja i istraživanja. Kada je došlo vreme da ode u svet i tim poslovima se posveti, mnogobrojna rodbina ga je, gde god on bio, neumorno podsticala da održava vezu sa svojima, da se ne otuđuje. I sam je o tome, s vremena na vreme, mislio, čak i u vreme pune svoje afirmacije u Americi, 1890, kada je ujaku Petru Mandiću napisao:

"Dragi ujače, Vaše pismo dobio sam kasno, jer nijesam bio u Njujorku. Sve novosti, osim što se tiče Vašeg i Smiljina zdravlja razveselile su me. Doduše, čudim se da ste neodlučan, da li ćete ostati kod kuće ili udaljiti se. Ja mislim da niđe nećete naći ljubav i ugled što ga imate kod kuće i opet kakav bi to život bio tamo među strancima. Evo ja sam se sasvim odrodio pa ipak pokatkad vrlo mi je teško. Poslao sam majci po običaju 100 for. no niko mi nije javio već ima dva ili tri mjeseca, da li dobija redovno novce. Nadajući se da će Vas ovo pismo naći sve u zdravlju i pozdravljajući najsrdačnije majku i sestre i zetove i sav ostali rod i prijatelje. Vaš ljubeći Vas Nikola."

U izdanju Muzeja "Nikole Tesle" iz 1993, u godini obeležavanja pedeset godina od smrti, koja je "značajna godišnjica i nekih drugih događaja tesno vezanih za Teslino delo", objavljena je i "Prepiska sa rodbinom" da pokaže velikog izumitelja ne samo kao hladan um prirode i svemira već i kao ranjivo, toplo ljudsko biće. Sestra Marica, na koju je osobito osetljiv bio pisala mu je 1882. dok se bavio u Budimpešti, iz Plaškog, na Zadušnice:

"Mili moj jedini brate!

Suznijem očima pišem ti ovaj list - a zašto suznijem? To pitanje znam da nećeš na se staviti - nego još pomisliti, a kako mi od suza i pisati može. A da ništa nemam što bi mi suze navuklo nego ovo - dosta bi mi bilo - a to je: što posle 6-7 godina jedinom bratu list (Bog zna kamo pišem), a dvojeći oće li mi odgovoriti ili neće. Mili moj brate, dakle prije svega molim se i zaklinjem da me obraduješ, pa da mi odgovoriš, a zaista ne znam ti kazati, što bi me na svijetu većma obradovati moglo, kao tvoj list. Majka je, evo, došla na nekoliko dana k meni u Plaški, i ona te moli i zaklinje da mi odgovoriš. Zdrava je, a sad imadu novi parohijalni stan - onu kuću pored Gimnazije.

Živim hvala Bogu dobro i zadovoljno - ali me pojede želja za svojima. Daleko sam dosta od svojih pa se nikad s njima ne viđam. Majku već nijesam viđela dvije godine, dok evo prekjuče amo ne dođe, a tako isto i Milku. A od tebe, koga od svijuh najvoljela, kad ne mogu viđeti, da bar katkad po listić dobijem, da išto želju utolim!
Imam pet đevera, a treći Sava bio je odskora u Pešti i za te se raspitao i tvoju adresu doznao, te tako, hvala Bogu, dođo i ja jedanput do tvoje adrese, da ti pisati mogu.

DRAGI brate! Evo sad u ime majkino, koja evo više mene stoji, molim te da mi odgovoriš, a toga se ja nadam, jer u jednom pismu, što si ga Vuji pisao, rekao si da osećaš potrebu da o svojima što čuješ. O kako se slatko nadam, a kako li bi se obradovala kad bi od tebe list dobila! A što bi me još većma, a ne samo mene nego i sav tvoj rod, obradovalo, kad bi nam hteo poslati svoju sliku. Učini nam to veselje - obraduj nas, a utješi i jadnu i škrbnu mater - pošalji nam svoju sliku. Evo te ona moli i veli, ako joj išta za njezina života želiš učiniti da joj to učiniš. Ja se nadam da ćeš ti to nama učiniti, i zaklinjem te bratinstvom da tu nadu i ispuniš. O koliko puta bi želju utrnula svaka ti sestra a osobito mati.

Ne znaš koliko sirota za tobom puta uzdane - koliko li puta zaplače. A znaš da do tebe sad nikog na svijetu nema - jer mi ženske kud koje, pa joj i to učini. A sad te molim najvruće i zaklinjem da mi odgovoriš. Primi najsrdačniji pozdrav i duševni poljubac od želeće te sestre Marice. I na ovo mi udariše suze na oči, jer se bojim da ne znam pravo ni kako se zovem ni đe sam. S Bogom."

Maričin muž, prota Nikoladin Kosanović, piše januara 1890. u godini Tesline svetske glasovitosti: "Dragi Nikola! Hvala ti što si nam se javio. Žao mi je, što si s onom idejom, što je ti u pismu nazva "mušicom" za nekoliko godina zakasnio, ali to ne čini ništa. Dok je tvoje glave, biće i ideja kao i kapa. Marica je prilično zdrava. Onomadne dobismo iz Gospića pismo, pa vele da su svi zdravo. Isto tako je i u Petrovu Selu. Dakle, neka te ne pojede škrb o zdravlju majke i sestara ti.

Šaljem ti u dva paketa osam kom. knjižica, da čitaš kad se odmaraš. Osim onih, koje su tebi poznatije nego meni, kao `Gorski vijenac`, `Čengić Aga`, šaljem ti nešto proze i stihova, što je naša kritika proglasila za najbolje kod nas zadnjih godina. Neki komada Veselinovića (seoskog učitelja Srbijanskog) i Lazarevića prevedeni su već i na velike jezike, kao što su francuski, italijanski itd. Ujedno ti šaljem po jedan broj `Branika` i `Srpskog glasa`, da vidiš kako su te predstavili Srpstvu i Slovenstvu. Tako su te otprilike prikazali valjda svi i srpski i slovenski listovi, koliko sam i sam čitao, i koliko sam čuo. Za naslov nemoj se ljutiti. U originalu bilo je rečeno `Srbin pronalazač u Americi`, ali `Branik` sam na svoju ruku promijenu naslov onako kako vidiš."

Suze žalosti i radosti
4. april 2006

NA samom kraju 1891. Tesli se pismom javio i ujak Trivun Mandić iz Gračaca: "Moj ljubezni netjače, nijesam ni pomisliti mogao da kroz toliko dugo vremena neću o tebi i tvom zdravlju i položaju i ostalom nijedne riječi razumjeti. Poznajući tvoje zanimanje, i kako si mi sam pripovijedao, ne čudim se, ne dopuštaju veliki poslovi, poslovi koji se tiču ljudske slave, umjetnosti i napretka. Dočim ti ne preostaje vremena ni svojoj miloj majki pisati, onda je pojmljivo kako ti je i koliko vremena imadeš na raspolaganju. Jedino samo da znadem da si živ i zdrav, a pak onda fala Bogu.
Novine Srbsko hrvatske, koje je Milan Pejinović iz Njujorka primijo obradovale su me, jer sam odma pomislio na tebe da si ti iste odaslao i po tom sam sudijo da si fala Bogu živ i zdrav. U Gospiću sam bio kod stare dva, tri puta. Rastužena je za Petrom, osobito gdje nije postigao onaj cilj koga je ona uzdala se da će postići, ali tako je danas svet postao da se vjerovati ne može najboljem prijatelju. Budi zdravo i primi srdačni pozdrav od sviju nas i tvoga tebe ljubećeg ujaka Trivuna."
Sledeće, 1892. Nikola Tesla piše 21. aprila ujaku Paji Mandiću iz Gospića: "Dragi ujače, Vaše pismo evo sad sam dobijo. Ne trebam da Vam kažem da sam neizmjerno žalostan, nu tješim se koliko možem. Predviđao sam već odavno žalostni ovaj događaj, ali pak udar je bijo težak. Nadao sam se uvjek da će majka mi još dugo poživit, jer bila je snažna, a moj i ujakov uspeh ju je jako krijepio. Pozdrav svima, Vaš Nikola."
Pismo je uokvireno bilo crnim ramom. Majka Đuka je na Veliku subotu u jedan sat posle ponoći 16. aprila 1892. umrla u prisustvu sina Nikole, koji je na vest o bolesti majke doputovao u Gospić, prekidajući gostovanje po velikim evropskim centrima u kojima je po pozivu držao predavanja.
DOŠAVŠI u Evropu te 1892. Tesla je 4. februara pred Kraljevskim društvom Velike Britanije održao prvo u nizu predavanja u Londonu, a 14. i 19. februara u Parizu pred Međunarodnim udruženjem električara i Francuskim udruženjem fizičara, a životni san mu je bio da vidi Beograd.
Taj životni san Tesla je ispunio u vreme najveće slave, kreativne i životne snage, u danima tuge za majkom na čiju je sahranu stigao. Tuga se mešala sa srećom što će stići u prestolni grad svoga naroda. U junu 1892, pošto je trijumfalno prokrstario civilizovanom Evropom, prolio je na majčinom grobu suze žalosti, a u Beogradu i suze radosnice.
"Beogradske opštinske novine" su pisale: "U sredu, 20. ovoga meseca u 11 sati uveče došao je u Beograd čuveni elektrotehničar g. Nikola Tesla, Srbin, građanin slobodne Amerike, naučenjak svetskoga glasa, čije ime zanima danas sav obrazovani svet. Na železničkoj stanici dočekali su miloga gosta: predsednik beogradske opštine, članovi odbora za doček, profesori, velikoškolska omladina i vrlo mnogo građana da vide i dočekaju svoga brata, koji je u dalekom svetu stekao svojim naučnim radom čuveno ime."
"Srpske novine" ovako su opisale njegovu pojavu: "Gospodin Tesla je neobično simpatična i markantna pojava. Visoka rasta, suvonjav, crnomanjast, bleda lica, zamišljenih sanjalačkih očiju ispod širokog čela, s veoma finim crtama lica. Govori laganim izvrsnim srpskim jezikom iz njegove ponosne Like, iako je skoro petnaest godina proveo daleko od svog zavičaja i svog naroda. Neobično je smeran, gotovo stidljiv."
PROFESOR Đorđe M. Stanojević, koji je bio na dočeku i dve godine kasnije po dogovoru sa slavnim Srbinom objavio prvu značajnu knjigu "Nikola Tesla i njegova otkrića", piše: "Njegova pojava u svakom društvu mora obratiti na se pažnju bilo njegovim neobičnim visokim i vitkim stasom, bilo duhovitošću i dosetkama, koji provejavaju kroz njegov govor. Kada se tome doda neobično pamćenje svega onoga što je ma gde čuo, video ili pročitao, onda se može otprilike shvatiti sa kako ogromnom količinom znanja raspolaže. Sve što je najlepše u engleskom, francuskom, italijanskom, nemačkom i u srpskom pesništvu zna naizust. Tesla je sve do decembra 1891. bio austrougarski podanik, sada je on građanin Sjedinjenih Američkih Država. Ali, stupanje u američko podanstvo ne samo da nije oslabilo nego je još većma učvrstilo i ojačalo u njemu osećanje narodnosnog ponosa."
Čim je izašao iz voza, nekoliko hiljada okupljenih građana, predvođeni predsednikom opštine i profesorima, dočekalo ga je burnim uzvicima "Živeo Tesla!" Na ovako lep doček odvratio je još lepše: "U meni ima nešto što može biti i obmana, kao što češće biva kod mladih oduševljenih, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi da je to djelo jednog Srbina. Živjelo Srpstvo!"
PISMO BRATU
U DECEMBRU 1890, Marica iz Plaškog piše bratu: "Šaljem ti evo svoju i očevu sliku i nadam se da će ti mile biti. U Gospiću i Petrovuselu, a i kod mene, sve je zdravo. Ja sam bila u Petovuselu jer sam bila Angelini nužna. Ona je dobila ćer i oboje su zdravo. Tvoje pismo što si od skora pisao u Petrovoselo čitala sam, pa nas je bogami svijuh u brigu bacalo. Pišeš da ti ne idu najbolje poslovi, a molim te mili brate, nemoj se tako jako naprezati! Mi se za te jako bojimo, a ja već znam šta ti na ovo veliš. Primi najsrdačnije pozdrave od svijuh, a u duhu te ljubi tvoja sestra Marica."

Orden ostao u fioci
5. april 2006

SUTRADAN, drugog juna, u pratnji predsednika opštine g. Marinkovića, profesora, člana Srpske kraljevske akademije Klerića, ministra prosvete Andre Nikolića, Tesla je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića. Posle jednočasovnog razgovora, kralj je želeo da ga lično odlikuje ordenom Svetog Save I reda, ali zbog jedne pravne smetnje to se nije ispunilo. Tesla, naime, kao građanin Amerike nije mogao da primi odlikovanje.
Istog dana Tesla je predstavljen kraljevskim namesnicima i u njihovoj pratnji obišao Beogradsku tvrđavu i upoznao se sa planovima i pripremama uvođenja električnog osvetljenja, koje je već sledeće 1893. i uvedeno, kad je grad imao 60.000 stanovnika i tramvaj na konjsku vuču.
Posle svečanog ručka u "Imperijalu" posetio je Veliku školu, u kojoj je g. Klerić demonstrirao svoj pronalazak "polipanograf", a rektor g. Alković pred okupljenim studentima održao pozdravni govor na koji je Tesla uzvratio: "Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora gde se bavim ispitivanjima. I to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu."
NA Kalemegdanu je posle u Teslinu čast priređena igranka, a u Muzeju topao doček. No, najdirljivije je bilo na svečanoj večeri u Smutekovcu, gde su se okupile najviđenije ličnosti. U veseloj i opuštenoj atmosferi smenjivali su se govornici, a Tesla bi ispričao pokoji doživljaj iz svog života, sve u atmosferi prožetoj rodoljubljem, pesmom i suzama. U trenutku kada je Jova Jovanović Zmaj pročitao pozdravnu pesmu Tesli i kada je Tesla, ganut, skočio i sa suzama ruku mu poljubio, mnogi su zaplakali. Onda se veliki naučnik obratio skupu:
"Gospodo i braćo! Ne bih bio Srbin i ne bih srpski osjećao kad večerašnje veče ne bih računao u najsretnije i najdragocenije časove u životu. Otkako sam ostavio otadžbinu svoju i vinuo se u daleki svet, kao i svaki čovek imao sam i uspeha i neuspeha, i radosnih i mračnih, i sretnih i nesretnih trenutaka. No, opet za to mogu reći da mi je sreća naklonjena i da sam imao više radosnih no tužnih dana, jer sam srazmerno za kratko vreme dostigao velike uspehe i dobitke. Ali slobodno mogu bez ikakva preterivanja reći da nikad nisam bio zadovoljniji niti sam ikada osjećao ovaku slast uspjeha, kao što osjećam sada ovdje, u sredini vašoj, i uz vaše priznanje, mila braćo moja. Ja osjećam mnogo više nego što mogu da kažem. Stoga vas molim da jačinu mojih osjećanja ne merite po slabosti mojih reči. Istrgnut sam iz sred poslova da amo dojem, i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja, koje me, evo, ovde prate."
Sutradan, njegova poseta Beogradu bila je završena. Oprostivši se od svojih domaćina, u pratnji profesora g. Đoke Stanojevića, Tesla je otputovao u susret novim pronalascima i novim idejama, u punom naponu svojih stvaralačkih snaga kad je u njegovih trideset i šest godina već ceo svet bio njegov. "Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori, jer ko tako ne čini taj mora da propadne", rekao je Tesla tada beogradskoj omladini.
O Tesli u Beogradu, piše i A. P. M.Fleming februara 1944. I on pominje reči Tesline iz 1892. koje je izgovorio u Beogradu: "Ako ove nade jednog dana postanu realnost, moja najveća radost će biti da će ovaj rad biti rad jednog Srbina." On zaključuje da "ova osećanja otkrivaju ljudsku stranu ovoga velikog srpskog inženjera i stalnu ljubav koju je gajio prema zemlji u kojoj je rođen i svom narodu". "Mnogo je u knjigama", piše Fleming, "i člancima napisano o Teslinom životu i radu. Prilikom sastanka u Beogradu, povodom proslave Teslinog 80. rođendana, 1936, mnogi poznati inženjeri izrekli su pohvale za razne faze Teslinog rada, a Slavko Bokšan dao je vrlo detaljnu analizu tehničkih karakteristika mnogih Teslinih pronalazaka, posebno onih koje su njegovi rivali pravom prvenstva osporavali".
Na toj proslavi Nikolu Teslu, slavljenika, zastupala je u Beogradu njegova sestra Marica Kosanović. Ona je sa proslave bratu poslala telegram: "Odlazeći sa veličanstvene proslave beogradske, na kojoj sam te zastupala, pozdravlja te i ljubi sestra Marica." U njenoj kući na Sušaku već je čekao Nikolin telegram: "Marica Kosanović, Istarska 32, Sušak, Jugoslavija. Nikad bolje zastupnice, iako si me pomračila, pozdravlja te brat Nikola."
O proslavi stogodišnjice Teslinog rođenja u Beogradu, Kenet Svizi u časopisu "Science", Vašington, maja 1958. piše:
"10. jula 1956. na 100. godišnjicu rođenja Nikole Tesle, naučnici i inženjeri iz svih krajeva sveta sreli su se u Beogradu, da odaju poštu uspomeni na ovog velikog krčioca puteva u nauci. Sakupljeni pod pokroviteljstvom Nacionalnog jugoslovenskog Teslinog komiteta, Društva za unapređenje i razvoj nauke i tehnike `Nikola Tesla` i Teslinog muzeja iz Beograda, ova proslava označila je početak godine komemorativnih programa u Evropi i Americi."
Obeležavanjem sto pedesete godišnjice rođenja Nikole Tesle u godini zahvalnosti i poštovanja ponovo se osvetljava Put slave mnogobrojnim svečanostima od spomenika na Nijagarinim vodopadima do Muzeja Nikole Tesle u Krunskoj ulici u prestonom gradu Teslinog naroda.


KRAJ