Tajne gospodara munja

Tajne gospodara munja
P. STANIVUKOVIĆ, 30. april 2006

U POTPUNOM neskladu sa svetom oko sebe, 7. januara 1943. godine u hotelu "Njujorker" na Menhetnu umro je gospodar munja Nikola Tesla. Ostavština mu je elektromotor za naizmeničnu struju, turbina bez lopatica, eksperimenti iz kojih je rođen kompjuter, daljinski upravljači za pokretanje brodova i ovaj naš svakodnevni kojim pokrećemo televizore, vertikalno podizanja i spuštanja aviona, nevidljivo elektromagnetno polje kroz koje ne mogu proći ni metak ni granata ni avion.

Dao je osnove robotike i raketa koje danas u vasionu podižu "sputnjike" i "vojadžere". Širom je otvorio vrata savremenim tehnologijama, laserskom navođenju, nuklearnoj fisiji, snopovskom oružju. Povodom stogodišnjice rođenja slavnog Ličanina u julu 1956. "Njujork tajms" je pod naslovom "Tesline tajne" objavio:

"... Bar dve stotine Teslinih tajnih naučnih papira nalazi se na nepoznatom mestu, a među njima, kako se veruje, i neke od Teslinih najvećih tajni koje bi mogle da promene svet."

U najgorem i najboljem smislu. Mogle bi promeniti klimu, stvarati globalne zemljotrese, cunamije, izazvati vaseljensku katastrofu. Za Teslina istraživanja često se veže šifra TMT (Tesla Magnifung Transmitter) koja označava predajnik koji bi omogućio korišćenje neograničenih količina energije, različite snage i napona. Tu su i vibracije i talasi električnog porekla koji se šire brzinom od skoro 300.000 kilometara u sekundi /gama zraci, iks zraci, zraci vidljive svetlosti, ultraljubičasti zraci, infracrveni i radio-zraci/.

Dokazao je da se niskofrekventnim dugim talasima neobičnih svojstava iz daljine može uticati na moždani sklop pojedinca, zajednice i čitavog čovečanstva. Teslini eksperimenti i dalje su najveća misterija savremenog čovečanstva.

NOĆ PRETVORENA U DAN

ČASOPIS "Njujork san" 1903. godine: "Prošle noći bili smo svedoci neobičnih pojava, kao što su munje različitih boja, koje je Tesla po volji puštao, zatim paljenja slojeva atmosfere na raznim visinama i na vrlo velikoj površini, koje su noć pretvorile u dan. Dešavalo se i da čitav vazduh bude po nekoliko minuta ispunjen svetlosnim elektricitetom koji se sakupljao po obodima ljudskog tela, pa su svi prisutni svetleli svetloplavom sablasnom svetlošću."

Teslini eksperimenti u tornju Vordenklif na ostrvu Long Ajlend čiju izgradnju je finansirao u to vreme najbogatiji Amerikanac, bankar Džon Morgan, kriju se iza sedam brava. Planirao je izgradnju još četiri takva tornja, u Australiji, Kini, na Severnom i na Južnom polu.

Da je to ostvareno čitav globus bio bi doveden u "totalno titrajno stanje, neku drugu stvarnost, u nivo nekog drugog paralelnog sveta". Neko će verovatno reći da to već prelazi u naučnu fantastiku. Možda. Ali niko do sada još nije odgovorio na pitanje zašto je Tesla 1905. godine zauvek, ali neočekivano, digao ruke od eksperimenata na tom ostrvu ostavljajući za sobom sve nacrte i dnevničke beleške.

Nagađalo se da je Morgan prestao da finansira Teslu, međutim, obojica su to javno demantovala. Možda je odgovor tajanstveni "filadelfijski eksperiment" kada je promenom talasno-titrajnih ritmova američki razarač "Eldrič" trebalo da postane nevidljiv za optičke sprave. Razarač je promenio vremenske koordinate i nestao zauvek, zajedno sa posadom. Tesla se uplašio sam sebe, jer ono što je na Long Ajlendu otkrio, bilo je hiljadu puta razornije od atomske i hidrogenske bombe zajedno.

VEK ISPRED SVOG VREMENA
PET Vordenklifova teoretski su mogli ući u rezonacu dugotalasnim frekvencija jonosfere i potpuno je isprazniti. U tom slučaju, potvrđuje moguću kataklizmu dr Velimir Abramović: "... iz jonosfere odjednom bi se srušio visokoenergetski stub plazme velikog prečnika možda i nekoliko stotina kilometara, i sve bi na tom prostoru bilo dezintegrisano, spaljeno na način kako se u Bibliji opisuje propast Sodome i Gomore". Jonosfera u tom slučaju više ne bi upijala ultraljubičaste, kosmičke i iks zrake, a to bi bio kraj celokupnog biološkog života.
Tesla je kasnije pisao da su njegovi eksperimenti na Long Ajlendu bili ispred svog vremena, a Teslini biografiji opet dokazuju da je neprevaziđeni naučnik bio čitav vek ispred vremena u kojem je živeo.

Verovatno je to u tesnoj vezi i sa Teslinim vizijama koje je opisao u svojoj kratkoj autobiografiji "Moji izumi": "Patio sam od čudne boljke, koja je izazivala pojave slika, vrlo često praćenih jakim bleskom svetlosti, koja mi je zamućivala viđenje stvarnih predmeta i ometala misao i delo. Bile su to slike predmeta i prizora koje sam zaista video, nikada onih koje sam zamišljao. Kada bi neko nešto rekao, pojavila bi se živa slika predmeta koje je ta reč označavala. Ponekad nisam mogao jasno da razlikujem da li je to što sam video stvarno ili nije. Na svoje veliko zadovoljstvo, shvatio sam da mogu zamisliti stvari. Nisu mi bili potrebni modeli, nacrti ili eksperimenti. Ponekad sam video kako je sve oko mene ispunjeno plamenim jezicima."

NIKOLA I SARA
OD Tesle potiče i njegova razvikana ekscentričnost. Obožavao je Gordona Bajrona, napamet je znao njegov poetični putopis pun melanholije i razočaranja, "Hodočešće Čajlda Harolda", Njegošev "Gorski vijenac", Zmaja.

Za razliku od običnih čitača, Tesla nije čitao reč po reč nego bi nekim čudnim fotoaparatom u mozgu snimio čitavu stranu i trajno je arhivirao. U pomenutoj autobiografiji je napisao kako "ima snažnu odvratnost prema ženskim minđušama", kada bi ugledao biser, strepeo je od nervnog napada. Istovremeno bio je fasciniran sjajem kristala, predmetima oštrih rubova i ravnim površinama. Telo mu se grčilo od samog pogleda na plod breskve, a groznica ga je tresla od dodira tuđe kose. Nisu ga u erotskom smislu interesovale žene. Naravno, ni muškarci.

Najbolji Teslin biograf Džon O’Nil, dobitnik Pulicerove nagrade, pominje jednu jedinu ženu koja je na trenutak zaokupila pažnju Nikole Tesle. Bila je to glumica "zlatnog glasa", Francuskinja Sara Bernar, 1914. godine odlikovana ordenom legije časti. Ali, bele rukavice koje su mu stalno bile na rukama nije skinuo ni kada se sa njom upoznavao 1889. godine na Pariskoj izložbi. Čitav život je bio u paničnom strahu od bacila.

Kao jedinog velikog prijatelja Teslinog O’Nil pominje Marka Tvena (Samjuela Klemensa). Više ljudi oko Tesle se sakupljalo samo jednom godišnje, na njegov rođendan, koji je on pretvarao u konferencije za novinare praćene fantastičnim eksperimentima.

Svetu oko sebe definitivno je okrenuo leđa posle 1920. godine. Društvo su mu činili isključivo golubovi koje je redovno hranio, nadevajući im imena.

SMRT
NA dan Tesline smrti na 33. spratu "Njujorkera" u Njujorku Radio Njujork je objavio: "Umro najveći pronalazač koji je ikada živeo na zemlji..."

U džepovima naučnika, koji je iza sebe ostavio preko 750 izuma, pronađeno 14 dolara i 50 penija. Telo mu je spaljeno, a urna sa pepelom čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.


DOLAR ZA KONjSKU SNAGU

DžORDž Vestinghaus je od Nikole Tesle otkupio elektromotor za naizmeničnu struju i krenuo u masovnu proizvodnju. U ugovoru je pisalo da Tesli pripada jedan dolar za jednu konjsku snagu. Da je na tome ostalo Tesla bi još za života bio bogatiji od Morgana, iza njega bi ostala deset puta veća fondacija od Nobelove. Sve što se pokreće pokreće Teslin elektrodinamo.

Džon O’Nil piše da se u jednom trenutku firma "Vestinghaus" našla pred bankrotom. "Vestinghaus" je pozvao Teslu i predočio mu moguću katastrofu, i kraj njihove uspešne saradnje. Nikola Tesla je zatražio original ugovora i pocepao ga.