“DOĐITE, BRAĆO”
(Ekipa Novosti, 11. jul 2004)
NA nedavnim “Susretima s dijasporom”, profesor Ćuk dobio je visoko državno odlikovanje Srbije. Dobitnik je i najprestižnijih nagrada u Americi, drži predavanja u oblasti elektronike po celom svetu a svoj čuveni konvertor je dalje usavršio i nazvao ga po Tesli (prvi put ga je, nedavno, promovisao u Japanu, gde je to bila prava senzacija). Sada, se između ostalog, taj TESLIN KONVERTOR ugrađuje u najmoćniji računar sveta, čije je ime tajna.
I gotovo svi ostali uspešni srpski biznismeni i naučenici s cele planete, ne kriju razočarenje što bar nešto od toga što imaju i znaju ne mogu da urade i ugrade u Srbiji.
- Mi želimo da se vratimo, ali nemamo gde, jer ne želimo u zemlju koja nema zakone. Naši državljani u celom svetu imaju ukupno preko 400 milijardi dolara, ali nam se ne isplati da ulažemo u Srbiju. Mnogi su pokušali, ali su se brzo i razočarani vratili - kaže Boško Tešanović koji decenijama živi i uspešno radi u Sidneju.
Kad su već ovih dana bili u Beogradu, iskoristili smo da sa nekima od moćnijih srpskih biznismena u svetu, popričamo. Kažu, džaba što oni na skupovima direktno, taksativno nabroje koje to uslove država treba da obezbedi da investicije krenu u talasima, kad odmah zatim za govornicu izađe neko od ministara i kaže - “Lako ćemo, braćo, samo vi dođite, sve ćemo da rešimo...”
Zbog tog “lako ćemo”, većina njih je i otišla u beli svet i kod njih je veliki oprez da se vrate i ovde ulažu. Zar je moguće, pitaju se, da se decenijama ovde ne može ili neće da prihvati da je svaka investicija čista matematika, da se dugo planira, priprema, da nije isto da li je porez na profit ili bilo šta drugo ovoliki ili onoliki, da se ne može u Srbiji za izgradnju magacina tražiti za komunalije više nego za desetospratnicu u Kanadi, da se ne može krasti i podmićivati, da se ne mogu ljudi zapošljavati po partijskim i rođačkim linijama...
Prijem 
