Veoma je teško na ograničenom prostoru i s malo reči pisati o ovom stvaralačkom geniju čije je ime krajem prošlog veka postalo sinonim pronalazaštva u naučnim, tehničkim i uopšte intelektualnim krugovima. U doba kada je elektricitet smatran za tajanstvenu silu, dolazi na ovaj svet Nikola Tesla, „... postaje kao ličnost iz bajke, koja kao da je pripadala dalekoj budućnosti ili pak kao da je došla iz mističnog carstva bogova ...”.
U noći između 9. i 10. jula 1856. godine, u domu pravoslavnog sveštenika Milutina Tesle i njegove žene Đuke, u selu Smiljanu u Lici, rodio se Nikola Tesla, čovek koji će silnim zamahom svoje pronalazačke moći izuzetno doprineti stvaranju savremenog sveta električne energije - sveta moderne civilizacije.
Težak je i trnovit bio put ovog velikana nauke. Još u detinjstvu je nailazio na teškoće koje je jedva savladao, a i kasnije su ga mnogi ljudi zlobom, pakošću, zavišću i nerazumevanjem ometali u radu. Međutim, sve ovo nije obeshrabrilo Teslu niti ga je moglo slomiti, čak ni onda kada se obreo u Americi samo sa četiri centa i nešto vlastitih zabeležaka, ili kada je morao da radi kao nadničar na kopanju kanala za dva dolara dnevno. Ali, „... ići napred na svom izabranom polju rada, dolaziti do plodova svojih ideja ...” bio je zakon Teslinog opstanka.
Stav koji postaje aksioma njegovog života, Tesla iznosi na početku svojih kratkih autobiografskih zapisa „Moji pronalasci”: ,.... Progresivni razvoj čovekovog života je povezan sa pronalazaštvom. To je najznačajniji rezultat njegovog stvaralačkog duha. A krajnji cilj pronalazaštva jeste potpuno gospodarenje duha nad materijalnim svetom, obuzdavanje prirodnih sila za potrebe ljudi. To je težak zadatak pronalazača, koji biva pogrešno shvaćen i nedovoljno nagrađen. Ali, pronalazač ipak nalazi ogromnu nadoknadu u slobodi svog duhovnog života i u saznanju da pripada onoj neobičnoj povlašćenoj vrsti ljudi bez kojih bi čovečanstvo već odavno propalo u okrutnoj borbi sa bespoštednim prirodnim silama”.
Nikola Tesla je ostavio svetu toliko mnogo patenata da bi i samo njihovo nabrajanje predstavljalo veliki posao. O ovim patentima i pronalascima bi se mogle napisati čitave knjige i studije, a da se pri tome nikada ne kaže dovoljno o epohalnosti tih radova.
Ovaj nenadmašni genije je u oblasti elektrotehnike obogatio svet sa preko 700 evidentiranih pronalazaka.a prema nekim autorima ovaj broj prelazi 1000. Za niz Teslinih pronalazaka se može reći da su bili toliko iznad njegovog vremena, da ni američka trka, brzina i tadašnja praktičnost nisu bili u stanju da ih prate, pa su se mnogi njegovi pronalasci realizovali kasnije, a mnogi njegovi opiti ni do danas nisu ponovljeni.
Veliki broj Teslinih patentiranih pronalazaka predstavlja temelje novih oblasti elektrotehnike, kojima su imena dala baš ova Teslina otkrića:
- Proizvođenje i prenošenje električne energije pomoću naizmenične struje.
Motori naizmenične struje. Teslin polifazni sistem i, kao osnova, Teslino obrtno magnetno polje.
- Bežična telegrafija, telemehanika i radiotehnika. Tesla je dao niz pronalazaka iz ovih oblasti koji danas dolaze do izražaja i u savremenoj obradi predstavljaju do sada najviši stepen razvoja tehnike kao što su radar, televizija, dirigovanje projektilima i raketama ...
- Visokofrekventne struje ili Tesline struje. Osim industrijske primene, ovi Teslini pronalasci predstavljaju bazu za dalje pronalaske i savremena istraživanja u oblasti fizike i elektrotehnike.
- Tehnika visokih napona. Pronalascima iz ove oblasti Tesla je, između ostalog, udario i temelje bez kojih se savremena fizika a naročito fizika atomskog jezgra ne može ni zamisliti.
- Pronalasci fiziološkog dejstva Teslinih struja i njihova primena za lečenje. Na ovim pronalascima se zasnivaju raznovrsne i vrlo efikasne metode lečenja pomoću elektriciteta (a koje su dobile razne nazive kao „darsonvalizacija”, „dijatermija”, „teorija kratkih talasa” i sl.)
Pored ovih fundamentalnih oblasti sledi niz Teslinih pronalazaka iz njegovih kasnijih godina, kako patentiranih tako i onih evidentiranih u njegovoj viziji, kao:
- Teslina turbina visokog pritiska i niz naprava konstruisanih na osnovu ove turbine, vibraciona mašina, termomagnetni motor i generator, niz mernih aparata, električni sistem za železnicu, izumi u oblasti fluidike (koji će se tek kasnije pojaviti kao sastavni deo u računskim mašinama, radovi koji su postavili osnove elektronskom mikroskopu i sl.
- Radovi na primeni sistema jednosmernih struja vrlo visokih napona za prenose električne energije na velika rastojanja.
Radovi na generatoru za proizvodnju zračenja svih vrsta najvećeg intenziteta („... ovako proizvedena energija bi se mogla prenositi pomoću zraka ili snopa zrakova beskrajno malog preseka ...”). (Ovo otkriće je kasnije pogrešno nazvano „zraci smrti”).
- Radovi na uređajima pomoću kojih bi se snaga u znatnoj jačini mogla slati u međuzvezdani prostor ...
Poslednji evidentirani patenti su iz 1929. godine a odnose se na vazdušne letelice i aparature za ove letelice.
Daleko bi nas odvelo nabrajanje svih Teslinih pronalazaka od kojih svaki predstavlja oblast za sebe. Takvi su njegovi ogledi dobijanja veštačkih munja u Koloradu, izazivanje veštačkih zemljotresa, bežični prenos energije, sistem osvetljenja svetskih razmera, patenti, ponovljeni i neponovljeni ogledi, njegovi vizionarski snovi pionira vasionskih letova ...
„Tesla ima više originalnih pronalazaka nego iko drugi u istoriji. Smatra se da je veći nego Arhimed, Faradej, Edison ... Fundamentalna a isto toliko revolucionarna otkrića svojom smelošću prevazilaze sve što postoji u istoriji sveta. On je iskoračio za čitavo stoleće ispred svoga vremena” (Gernsbak).
Ovaj džinovski um na polju tehnike posedovao je zadivljujuću urođenu skromnost u načinu života i prema svim počastima i priznanjima koja su mu odavana. Nije za sebe tražio ništa. Odbio je da primi i Nobelovu nagradu i mnoga odlikovanja, diplome i počasti. „... Za slavu i sve bogatstvo sveta ne dajem ništa. Tako sam stvoren, zadovoljstvo nalazim u radu ...”
Nikola Tesla je neizmerno voleo kraj iz kojeg je potekao i njegove ljude. U svojoj staroj domovini bio je, nakon odlaska u Ameriku, svega dva puta. Beograd je posetio 21. maja 1892. godine na poziv delegacije Velike škole i Srpskog inženjerskog društva a nakon svojih čuvenih predavanja u Londonu i Parizu. U Beogradu, gde je održao predavanje u sali Kapetan-Mišinog zdanja, oduševljeno je dočekan. Posle predavanja, a nakon obilaska grada, priređen je banket u Teslinu čast gde ga je naročito oduševio Zmaj Jova svojim pozdravnim stihovima. U govoru koji je ovom prilikom održao, Tesla je, između ostalog, rekao „... U meni ima nešto što može biti i obmana, kao što često biva kod mladih i oduševljenih ljudi. Ali, ako budem srećan da ostvarim samo neke od svojih ideja, biće to dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi da je to delo jednog Srbina ...”.
Nikola Tesla je bio prijatelj naprednog čovečanstva,slobodoljubivih naroda i pobornik mira. Iako već u dubokoj starosti, u toku rata energično je dizao svoj glas protiv fašizma i izražavao veliku ljubav i divljenje prema borbi naroda iz koga je potekao, prema borbi za novi svet - Teslin svet, „... svet u kome neće biti eksploatacija slabog od strane zlog, gde neće biti ponižavanja siromašnog od silovitog i bogatog, gde će dela uma, nauke, umetnosti služiti celini za ulepšavanje i olakšavanje života, a ne pojedincima za sticanje bogatstva. Za svet koji neće biti svet pogaženih i poniženih, već slobodnih ljudi i naroda jednakih u dostojanstvu i poštovanju čoveka”.
Mnogo bi se još moglo govoriti o Tesli kao čoveku, inženjeru, pronalazaču, humanisti i vizionaru i uvek bi ostalo nekazanog ili nedorečenog.Jer, kako je pisao jedan njegov savremenik, „... zaista je veliki prostor koji deli nas obične ljude od ovog umnog i moralnog kolosa za čije su merenje naše prosečne dimenzije nemoguće”.
Možda je dovoljno naći se u Muzeju Nikole Tesle, okružen malim brojem materijalnih dokaza onih bezbrojnih ideja i ispolinskih misli koje su se rađale snažnim bleskom u tom nenadmašnom umu, poput bleskova munja i paranja gromova, i tu osetiti veličinu ovog čoveka!
Prijem 
